Verovanja i običaji na Spasovdan

Foto: Wikipedia

Hrist je nakon Vaskrsenja proveo 40.dana sa svojim apostolima kako da šire veru pa je ovaj dan nazvan Spasovdan.

Kao i kod mnogih praznika i za ovaj se vezuje nekoliko verovanja a u koje se nekada verovalo i primenjivalo. U nekim krajevima su se na ovaj dan pravili krstići od raznih grančica i stavljali ili kačili na samu kuću jer se verovalo da donosi spasenje za porodicu i kuću.

Verovalo se da na ovaj dan treba sakupljati cveće i da ih kuća bude puna kako bi uvek mirisala i donela novu ljubav u kuću, a najviše se mislilo na dovođenje novog člana u kuću – dete.

Muškarci i devojke su brali cvet kako bi videli da li ih simpatija voleli pa su otkidanjem latice govorili „Voli me. Ne voli me.“ Poslednja latica koja ostane otkriva i tajnu da li je simpatija uzajamna.

Next Post

Beogradska slava - Spasovdan

Сре мај 27 , 2020
Despot Stefan Lazarević je 1403.godine dao Beogradu status prestonice i od tada grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan. Za slavu je uzet Spasovdan iz simboličnih razloga jer Beograd vaskrsnuo  iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Vaznesenska crkva koja je sagrađena  1863. godine, kao gradska ili ti Beogradska […]