U 2:06 časova

U noći 23. aprila 1999. godine u 2:06 časova pogođena je zgrada RTS-a ,od strane NATO avijacije, gde je život izgubilo 16 zaposlenih, a isto toliko je bilo povređeno.

Poginuli su:

Aleksandar Deletić (30), kamerman
Branislav Jovanović (50), glavni tehničar
Darko Stoimenovski (25), pomoćni tehničar
Dejan Marković (39), stražar
Dragan Tasić (29), električar
Dragorad Dragojević (27), stražar
Ivan Stukalo (33), tehničar
Jelica Munitlak (27), šminka
Ksenija Banković (27), miksanje slike
Milan Joksimović (47), stražar
Milovan Janković (59), mehaničar
Nebojša Stojanović (26), glavni tehničar
Siniša Medić (32), produkcijski dizajn
Slaviša Stevanović (32), tehničar
Slobodan Jontić (54), režiser
Tomislav Mitrović (61), urednik programa

Čuo se zvuk preleta aviona, a onda i detonacija u 2:06 časova. Izleteo sam iz stana, nekako znajući da je pogođen RTS, i jedini u tom trenutku stajao ispred pogođene zgrade. Neverovatna tišina, čak i stanari okolnih zgrada u prvom trenutku nisu izlazili, ali i retko koju osobu sam mogao videti na prozoru. Kada sam potrčao ka ruševinama u istom momentu stigli su spasioci i vatrogasci koji su vikali „Beži možda ide i druga!!! Beži ide druga!“ Mislili su da će doći do još jednog bombardovanja zgrade, pa su obezbedili prostor kako niko ne bi prišao ruševinama. Nešto mnogo nisam mario na njihova upozorenja, a onda su i ostale komšije izašle i htele da krenu ka ruševinama ali su ih vatrogasci zaustavljali. Komšije koje su izlazile u sve većem broju i hteli da pomognu u izvlačenju povređenih sve teže su mogli da zadrže uniforme koje više nisam raspoznavao ko je ko.

Neko je viknuo „Nekog ima! Nekog ima!“ i tada su spasioci potrčali ka ruševinama. Sve se odigralo u nekoliko minuta, a sećanje ponovo prikazuje kao da je trajalo satima. Teško je sve to opisati, a u nekim trenucima i izgovoriti ono što smo videli.

Kada reči nema za bol i bes onda ostaje tišina koja te razdire uvek kada prođeš pored zgrade RTS-a, i kada dođe taj dan 23. april.