Beogradska priča: Uskrs u Beogradu

Majka me rano probudi da ni sunce kroz prozor još nisam video a ni kuću bilo koju beogradsku. Sedeli smo pored ugrejane furune ja i mati, dok otac je u dvorištu uskršnja jaja krio. Majka počne pripremati korpa koja joj bi skoro puna uskršnjih jaja pre nego što pođosmo do crkve. Reče mi da ove godine u porti crkve neće častiti već će otac sve u dvorištu našem pripremiti. Pitah je kada ću jaja početi tražiti što ih otac sakri a ona mi odgovori: „Čujmo prvo radosne vesti koje posle…

Read More

Beogradski prodavac sutrašnjih novina

Neki bi rekli da su tih ’80-tih godina dobro živeli, i verujem, ali ja nisam jedan od njih. Živeo sam kao nomad sa 11.godina jer nismo imali svoj stan. Moja majka i očuh obijali su prazne stanove kako bi imali gde da spavamo moja sestra i ja. Svaka nedelja drugi stan i druga okolina a vremena za učenje nije ni bilo. U prvom stanu u kojem smo živeli ,gde sam i odrastao, nalazio se na Topličinom vencu. Garsonjera od nekih 30 kvadrata ili ti jednom sobom,kupatilom i nekom kao kuhinjom…

Read More

Beogradske priče : Vrbica u Beogradu

Svi smo se već spremili da u crkvu idemo. U maramicu mi je mama stavila nekoliko grančica vrbice kako bi ih u crkvi osveštali. Kada smo izašli na kaldrme čuli su se zvončići na svakom konju koji je prošao a deca imućnija su trčala sa zvončićima. Male dame su venčiće držale na glavi i to ne samo jedan već nekoliko. One koje su htele da budu sva u cveću čak su i lančiće sebi od cveća izradile. Milena je stajala na uglu ulice i prodavala venčiće od cveća koje je…

Read More

Bilo nekada u Beogradu: Oci

Gledao sam kroz prozor moje drugare kako jure za gospodinima i hoće da ih vežu. Poneki od njih odmahnu štapom a poneki samo pogledom zaustavi svaki konop koji bi trebao doneti dar koji će smiriti gladne stomake. Gledaju nas kao bezvredna bića jer majke i oce nepamtimo a oni koji pamte smatrali smo ih srećnim. Uvek sam razmišljao kako sit stomak gladnog nevoli. Mahnem mojim drugarima, onim istim koji kao i ja su bez sećanja na tople roditeljske ruke, ali moja ruka kao senka na hladnom staklu ostade u sobi…

Read More

Bilo nekada u Beogradu : Materice

Spavali smo svi ispod kuća koje su gradili razni ljudi a neki od njih su pričali čudnim jezicima i po nekada bi smo ih oponašali. Kuće uzdignute od zemlje jer je voda ponekad znala da preplavi naselje i blato da proguta svaki napravljeni trag. Blato , prljavo, ali znalo je da nas ugreje u teškim zimama. Kada bi nam dozvolili ljudi sa čudnim govorom ,spavali bi smo i na stepenicama kako nebi bili mokri. Ponekada smo sanjarili o kojim novim cipelama ili toploj pogači dok su se naseljima čuli vrisci…

Read More