Nekadašnji Beograd i nije bio još dovoljno razvijen ali su se u skladu sa razvijanjem Beograda razvijala i svest o njegovo čuvanju. Prvi tramvaj u Beogradu uveden je 14.oktobra 1892.godine,a do 1905.godine svi tramvaji su bili električni. U pravo te 1905.godine desio se nesvakidašnji događaj za to vreme,a možemo reći i za današnje. Policija je kaznila upravu tramvajskog društva zbog neurednog saobraćaja. Foto:Ilustracija/pixabay
Read More
Radio Beograd je počeo sa emitovanjem 1924.godine,sa programom od po sat vremena,tri puta nedeljno. 1929.godine postavljen je odašiljač na današnjoj zgradi SANU u Knez Mihailovoj ulici. Samo dve godine kasnije 19.januara 1931.godine prvi radio prenos Bogojavljanja iz Beograda prenošen je u svet. Liturgija je prenošena iz Saborne crkve koju je služio Njegova Svetost patrijarh Varnava. Tada tradicionalno, nakon liturgije NJ.S. Varnava poveo je crkvenu povorku za kojom je krenulo nekoliko stotina građana do Savske obale. Duž Karađorđeve ulice bila je postavljen počasni vod sa zastavom i muzikom Kraljeve garde,kao i…
Read More
U nekadašnjem Beogradu,nakon Prvog svetskog rata,običaji proslavljanja velikog praznik,Bogojavljanje, menjali su se u skladu sa vremenima koja su dolazila ali jedan način proslave se nije menjao,do Drugog svetskog rata. Već u ranim jutarnjim satima veliki broj građana,koji se povećavao iz godine u godinu, bio je okupljen oko Saborne crkve sa flašama ili bokalima u ruci,kako bi uzeli osveštanu vodu. Nije se mnogo marilo za hladnoću,a u nekim godinama znao je sneg da bude i do kolena, i pored toga, Beograđani su i po nekoliko sati čekali kako bi poneli osveštane…
Read More
U Beogradu su se krajem 19.veka još pridržavali starih običaja na Badnji dan,pa u zavisnosti iz kojih krajeva su u Beograd došli,takvi običaji su i primenjivani. U jutarnjim satima odlazili su domaćini sa svojim najmlađim članom porodice saonicama ili peške u pošumljene delove Beograda,a najčešće u Košutnjak po Badnjak. U tome ih nije sprečavao ni visok sneg koji je znao da bude i do ulaznih vrata kuća. Sečenje badnjaka je radio najmlađi član porodice koji po nekim,tadašnjim , pravilima bio muški član. Međutim, bilo je slučajeva kada je to radio…
Read More
Pred Tucindan u Beogradu,početkom 20.veka, na ulicama su se mogli videti samo beogradska gospoda koja su užurbano hodala beogradskim kadrmama kako bi našli pečenicu za Božić. Jedan deo siromašna dece su trčala za gospodom,dobro obaveštena, i navodila ih u mesare koje još imaju pečenica ili ćurki, u nadi da će im gospoda dati nešto kao nagradu. Drugi deo siromašne dece iz beogradskih škola stvarala su redove ispred humanitarnih radnji kako bi dobili jaknu ii neki deo garderobe. Muškarci se nisu smeli vraćati kući praznih ruku,pa su znali pešačiti po snegu…
Read More
Nakon Prvog svetskog rata,Beograd je bio razrušen i opustošen grad. Autrougarska je pokrala sve što se pokrasti moglo u Beogradu,a to nije važilo samo za Beograd već i za celu Srbiju, gde su bugaraski i nemački vojnici sve prevozili u svoje države. Već u prvim danima obrazovane su komisije koje će popisivati oštećene kuće i stepen oštećenja,a pošto se znalo da će spisak biti veliki, određeni su dani po kojima će komisija doći u neku ulicu. U Beogradu,a i u ostalom delu Srbije, vladalo je veliko siromaštvo,pa su iz godine…
Read More
Danas već svi znamo da „divljih taksista“ ima na svakom uglu preko celog dana,čak se nalaze i na samim taxi stanicama u centru grada. Obično loše prođu turisti koji nisu upoznati sa razlikom regularnih od „divljih taksista“ koji će im određenu rutu naplatiti možda i više od koliko bi trebalo. I pre taksi vozila gradska vlast je pokušala da se izbori sa proizvoljnim naplaćivanjem prevoza. U vreme beogradskih fijakera,početkom 20,veka, bila je određena tarifa kako će se naplaćivati usluge. Preko dana naplaćivalo se 2 dinara za prevoz danju,a noću 4…
Read More
Slavu Svetog Andreja Prvozvanog, slavi porodica Krađorđević,a tokom njihove vladavine, u jutarnjim satima, kraljevska porodica išla je na Bogosluženje. Na Bogosluženje obično je kraljevska porodica išla u Sabornu crkvu ,ali služeno je i u Dvorskom hramu na Dedinju. Nakon Bogosluženja dolazilo je sveštenstvo na sečenje kolača u Kraljevski dvor. Sečenju kolača pored kraljevske porodice prisustvovali su i predsednik i članovi Vlade Srbije,oficirski vrh,kao i uticajne ličnosti tadašnjeg Beograda i Srbije. Po običaju odlikovao Kralj oficire ili poznate ličnosti za neka dostignuća ili iskazanu hrabrost. Kralju su čitane neke od čestitki dok…
Read More
Beogradska priča je inspirisana istinitim događajem. Već i onako izmoren od posla koji počinjem izjutra,a završavam ga kada se gazda udostoji da dođe i da mi plati dan, što je obično kada već fenjeri počinju da uveliko svetle beogradskim ulicama. Silazio sam Durmitorskom ulicom kada začuh,pored vetra koji je neumoljivo nosio hladnoću januarske večeri, plač deteta. Noge već u blato obložene,fenjeri već prekriveni snegom, da jedva razaznajem put kojim trebam ići. Stadoh i krenuh u pravcu plača jer sam osećao kao da samo mene dozivati hoće i kao da ga…
Read More
U nekadašnjem Beogradu jedan od „većih“ problema smatrala se i prostitucija. Prostitucija kao prostitucija i ne bi imala problema da nije sa sobom nosila i probleme ubistava(zbog čestih svađi),nemaštine,krađe, trudnih prostitutki koje su kasnije tražile pravo nasledstva za svoju decu od imućnih gospodina ili ih ucenjivali. Tog 2.januara 1905.godine u prepodnevnim časovima diglo se na noge oko 500 Dorćolaca kako bi se suprostavili prostituciji koja je uhvatila maha u njihovim ulicama. I ako je među njih 500 najviše bilo muškaraca što donekle može izazvati čuđenje, priča ima i svoj početak.…
Read More