Živela je u Feničanskom gradu Heliopolisu za vreme vladavine cara Trajana. Prema hrišćanskom verovanju, najpre je bila velika razvratnica, potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica.
Razvratom je stekla ogromno bogatstvo. Preokret u njenom životu napravio je neki stari monah German, i to nehotično.
Došavši poslom u grad, on je odseo kod jednog hrišćanina, čija se kuća dodirivala sa Evdokijinom kućom. Kada je on noću počeo po običaju monaškom čitati Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu, Evdokija ga je čula i s pažnjom počela osluškivati njegove reči sve do kraja. Strah i užas ju je obuzeo, tako da je ostala budna do svanuća. A čim je svanulo, ona je poslala sluge da umole toga monaha da dođe k njoj. German je došao, i među njima je otpočeo dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i uopšte o veri i spasenju. Rezultat tih razgovora bio je da je Evdokija zamolila mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja predala je sve svoje imanje Crkvi, da se razdeli siromasima, otpustila svoje sluge i robove, i povukla se u neki ženski manastir. I tako se odlučno posvetila monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, te je posle trinaest meseci izabrana za igumaniju.
Proživela je u manastiru 56 godina. Hrišća
