Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vulin ocenio je danas da se i 13 godina nakon proterivanja Srba sa Kosmeta taj proces nastavlja kroz pokušaj prištinskih vlasti da otmu srpsku javnu imovinu i postanu članica Uneska.
Vulin, koji je u OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Beogradu prisustvovao času posvećenom nasilju koje se na Kosovu i Metohiji dogodilo 17. i 18. marta 2004. godine, rekao je da međunarodna zajednica sada ima priliku da ispravi tu nepravdu i spreči otimanje imovine Srbije.
On je podsetio na to da je nasilje nad Srbima na Kosmetu bilo izazvano velikom neistinom da su Srbi naterali albanske dečake da skoče u Ibar i tako se utope, istakavši da bi trebalo glasno govoriti da je to laž.
Ministar je učenicima osmog razreda poručio da ne smeju da zaborave 17. mart 2004. godine, ali i da ne smeju da mrze bilo kog albanskog vršnjaka zbog njegove nacije, jer svako zlo ima svoje ime i prezime.
Svako od vas barem jedanput treba da ode na Kosmet da vidi Dečane i Gračanicu. Videćete koliko ćete se velikim osećati kada budete shvatili šta su sve vaši preci gradili, podvukao je Vulin.
On je ovom prilikom izneo podatak da se od 4.000 kosmetskih Srba koji su pre 13 godina proterani samo njih oko 150 vratilo, i ponovio da nasilje nad Srbima ne sme biti zaboravljeno kako se ne bi ponovilo.
Školskom času je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, koji je đacima objasnio da su na Kosovu škole razdvojene i da albanski i srpski đaci ne pohađaju nastavu zajedno.
Šarčević je napomenuo da se u srpskim sredinama nastava odvija prema nastavnim planovima kao i u centralnoj Srbiji.
Postoje škole sa srpskim đacima na Kosmetu kojima je veoma teško uopšte i prići, ali mi pomažemo u okviru svojih mogućnosti, rekao je ministar.
On je, takođe, podsetio učenike na to da pored univerzitetskih centara u centralnoj Srbiji postoji i Prištinski univerzitet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Danas se navršava 13 godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u junu 1999. godine, u kojima je 19 ljudi poginulo, a više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova u koje se do dan-danas nisu vratili.
Tokom dvodnevnog nasilja nad Srbima, njihovom imovinom, crkvama i manastirima etnički je očišćeno šest gradova i 10 sela.
Sukobi su izbili 17. marta 2004. godine, nakon što je Unmik policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u Ibru u selu Čabar kod Zubinog Potoka.
Mediji na Kosovu su za tu tragediju optužili Srbe, što je pokrenulo demonstracije koje su prerasle u nasilje i proširile se na celo Kosovo.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, među kojima je i 18 spomenika kulture poput crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka.
Izvor: Vlada Srbije
