Stotine miliona dinara poreskih obveznika troši se na plaćanje komisija bez jasnih kriterijuma i bez kontrole njihovog rada, istakao je Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor, kao ključnu poruku, na današnjoj konferenciji za medije održanoj povodom predstavljanja izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“.
U javnom sektoru Republike Srbije godinama se formira veliki broj komisija i drugih radnih tela za koje se izdvajaju značajna sredstva. Formiranje, izbor članova i isplate naknada članovima komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela vrši se bez utvrđenih kriterijuma i merila, što daje široka ovlašćenja rukovodiocima organa i otvara mogućnost zloupotreba.
Državna revizorska institucija sprovela je treću reviziju svrsishodnosti poslovanja sa ciljem da utvrdi opravdanost formiranja komisija i radnih tela, da utvrdi da li iste na efikasan način izvršavaju svoje zadatke i ostvaruju postavljene ciljeve, kao i da da preporuke za unapređenje ove oblasti.
Imajući u vidu veliki broj korisnika javnih sredstava, odlučili smo da upitnik u cilju prikupljanja osnovnih podataka o komisijama pošaljemo na adrese 191 korisnika javnih sredstava, rekao je Sretenović.
Na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma, izabrano je 14 subjekata revizije, i to: generalni sekretarijat Vlade; ministarstva (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija; gradovi: (Pančevo, Čačak i Šabac); opštine (Ruma, Bačka Palanka, Merošina, Pećinci, Žitorađa, Kovin i Bački Petrovac).
Analizom dostavljenih podataka na upitnik Državne revizorske institucije od 29.07.2015. godine utvrdili smo da je u 2014. godini evidentirano 488 komisija sa angažovanih 3.332 člana; da je od ukupnog broja komisija oko 67% bilo plaćeno; 324 plaćene komisije održale su 2.652 sednice i oko 2,2 hiljade članova primilo je naknadu u iznosu od 364,8 miliona dinara.
U postupku revizije koja je izvođena u periodu od jula 2015. godine do maja 2016. godine, utvrdili smo i zaključili da subjekti revizije ne vode jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama; da osnivači u velikoj meri nisu komisijama definisali rok završetka posla i način izveštavanja, a postoje i slučajevi kada nisu definisani ni cilj i zadatak, što utiče na efikasan rad komisija; da ne postoje ili nisu jasno definisani kriterijumi za osnivanje komisija, broj članova i visinu naknada za rad u komisijama, što stvara rizik od prekomernog trošenja sredstava; da se u najvećoj meri rad komisija preklapa sa redovnim poslovima organa i da rukovodioci u najvećoj meri ne preispituju opravdanost postojanja i svrsishodnost rada komisija, što za posledicu ima veliki broj komisija iznačajna sredstva koje se izdvajaju za njihov rad, rekao je Sretenović.
Nakon sprovedene revizije „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“ u cilju unapređenja sistema osnivanja i rada komisija, DRI je Vladi Republike Srbije dala sledeće preporuke: da u javnom sektoru utvrdi i preispita broj stalnih radnih tela, broj članova, pravo na naknadu i normativno uredi ovu oblast; da utvrdi merila, kriterijume za visinu naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih privremenih radnih tela u javnom sektoru, kao i da obaveže korisnike javnih sredstava da na transparentan način izveštavaju i obeledanjuju podatke stalnih i privremenih radnih tela, svih njenih članova, način plaćanja i visinu naknade po članu.
Subjektima revizije, Državna revizorska institucija dala je preporuke da: uspostave jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama na način da se iz tih evidencija može utvrditi osnivač komisije, ukupan broj formiranih i plaćenih komisija, pravni osnov formiranja, ukupan broj članova komisija, broj održanih sednica, visina isplaćenih naknada za rad u komisijama, kao i podatak da li je dostavljen izveštaj o radu ili obavljenom poslu i učini ih javno dostupnim; preispitaju opravdanost formiranih komisija i drugih radnih tela, i potrebu osnivanja novih, osim onih predviđenih zakonom; prilikom osnivanja komisija i drugih radnih tela jasno definišu cilj i zadatak, broj članova, rok izvršenja zadataka, visinu naknade, rezultat rada komisije, način izveštavanja o radu, kao i način kontrole njihovog rada; preispitaju potrebu plaćanja i visinu naknada za rad u komisijama, i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada.
Izvor: Državna revizorska institucija
