Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je da je danas potpisani Ugovor o sektorskoj budžetskoj podršci za Srbiju u vrednosti od 28 miliona evra pokazatelj partnerstva sa EU, ne samo u političkom smislu, već i u drugim segmentima razvoja, poput društvenog i ekonomskog.
Brnabić je na konferenciji za novinare, kojoj je prisustvovao i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han, istakla da je ovo treći potpisani ugovor, i podsetila na to da je prvi ugovor, koji je u vezi sa reformom javne uprave iznosio 80 miliona evra, dok je drugi koji se tiče direktne podrške obrazovanju bio u iznosu od 27 miiliona evra.
Govoreći o juče usvojenoj Strategiji EU za zemlje Zapadnog Balkana, premijerka je naglasila da taj dokument predstavlja veliku šansu za Srbiju.
Mi smo razumeli da ne postoje nikakve garancije, razumeli smo na čemu je fokus, šta su naše obaveze i šta treba da radimo. Vlada će u narednom periodu nastaviti da radi na svim stvarima koje moramo da implementiramo da bismo iskoristili šansu koja je pred nama, istakla je predsednica Vlade.
Ona je dodala da su pred Srbijom značajni zadaci i veliki izazovi i istakla da postoji potpuna predanost Vlade da uradi ono što treba kako bi Srbija pristupila EU, poručivši da je EU naš strateški cilj, osnovni prioritet i nacionalni interes.
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han rekao je da pristupanje EU nije samo stvar Vlade Srbije već da se tiče čitavog naroda i da treba da ujedini sve delove društva.
To treba da bude nacionalni cilj koji će sve okupiti ka konačnoj sudbini, istakao je Han.
On je naveo da u tom smislu danas dva potpisana sporazuma samo dodatno ojačavaju put Srbije ka EU.
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje je govoreći o potpisanim sporazumima rekao da se jedan od njih odnosi na upravljanje granicama u vrednosti od 28 miliona evra, dok se drugi odnosi na pomoć u migrantskoj krizi i za njega je izdvojeno 16 miliona evra.
Imali smo veliki migrantski talas, on je sada završen, ali mi moramo da pomažemo zemljama koje su bile pogođene do sada neviđenim brojem migranata, objasnio je evropski komesar za susedsku politiku i proširenje.
Han je dodao da je EU od 2007. godine dala Srbiji više od dve milijarde evra bespovratne pomoći i napomenuo da to EU čini najvećim donatorom u Srbiji.
On je istakao da je u juče usvojenoj Strategiji Evropske komisije o proširenju na Zapadni Balkan pomenut indikativni datum za pristupanje Srbije EU – 2025. godina, ali da to treba videti kao datum koji jeste izvodljiv, a u isto vreme i ambiciozan.
Od Srbije zavisi kojom brzinom će ispuniti poznate uslove. Mi smo sigurni da su državni organi ovde tome u potpunosti posvećeni, ukazao je on.
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje je govoreći o dijalogu između Beograda i Prištine ocenio da je to težak i intenzivan proces koji podrazumeva intenzivne kontakte i pregovore, ali da je njegov cilj normalizacija odnosa.
Ne bih da prejudiciram rezultat tog dijaloga, rano je reći kako će se materijalizovati normalizacija, ali je bitno da to postane pravno obavezujući sporazum, poručio je evropski komesar za susedsku politiku i proširenje.
Konferenciji za novinare prethodilo je potpisivanje dva dokumenta: Finansijskog sporazuma o sektorsko-budžetskoj podršci za integrisano upravljanje granicom, odnosno Ugovora o donaciji između EU i Srbije za pomoć u rešavanju migrantske krize (MADAD 2).
Ova dokumenta su potpisali ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sa direktorom za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju Genovevom Ruiz Kalaverom,saopštavaju iz Vlade Srbije.
Foto:arhiva
