Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je, postupajući po zakonu, Zaključak o dozvoli izvršenja svog rešenja i pozvao Agenciju za borbu protiv korupcije da, pod pretnjom novčane kazne, u roku od dva dana izvrši njegovo rešenje i dostavi Antikorupcijskom portalu „Pištaljka“ tražene informacije, odnosno dokumente iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika Beograda, s tim što će pre dostavljanja zaštititi podatke o ličnosti kao što su: imena i prezimena svih lica osim službenih i Siniše i Marije Mali, adresni podaci, lični matični broj građana, broj bankovnog računa, novčani iznosi na bankovnim računima, podaci o adresi na kojoj se nepokretnosti nalaze, registarski brojevi prevoznih sredstava i sl, ukoliko su sadržani u navedenim dokumentima i iste učiniti nedostupnim.
Prethodno je „Pištaljka“ zatražila navedene informacije od Agencije, ali je njen zahtev odbijen u celosti.
Pištaljka je podnela žalbu Povereniku koji je našao da je žalba osnovana i doneo rešenje kojim je naložio Agenciji da na navedeni način tražene informacije učini dostupnim.
Agencija za borbu protiv korupcije je obavestila Poverenika da je postupila po njenom nalogu, ali je „Pištaljka“ u obraćanju Povereniku ukazala da je to učinjeno samo delimično, odnosno da su „zaštićene“ i informacije za koje to nije predviđeno rešenjem Poverenika. „Pištaljka“ je zatražila da Poverenik pokrene postupak izvršenja.
Poverenik je, da bi u potpunosti utvrdio činjenično stanje zatražio od Agencije da mu dostavi kopije spisa predmeta gradonačelnika Beograda, ali je Agencija odbila da to učini. Ona je obavestila Poverenika da se „može zaključiti“ da su neke informacije „strogo poverljive“ i za uvid u spise postavila specijalan uslov – da je „neophodno“ da poverenik pristupi „lično, prethodno najavljen“. I nakon ukazivanja da je takav uslov lišen svakog smisla i direktno suprotan standardima saradnje državnih organa i odredbama Zakona o tajnosti podataka, Agencija je ostala pri tom uslovu, nije dostavila tražene spise.
Budući da se i bez uvida u kompletne spise može, uvidom u dokumente koje je Agencija javno objavila, zaključiti da su tačni navodi „Pištaljke“ o tome da je rešenje Poverenika izvršeno samo delimično, odnosno da su „zaštićeni“ i podaci (nazivi kompanija povezani sa funkcionerom, iznosi novčanih transakcija, kvadratura nepokretnosti, marke automobila itd.), Poverenik je doneo Zaključak o dozvoli izvršenja rešenja.
Poverenik će, ukoliko Agencija ne postupi po Zaključku pristupiti izricanju novčanih kazni, a izražava potpuno nerazumevanje prema postupcima Agencije koji su definitivno u ozbiljnoj suprotnosti sa njenim imenom i ulogom koju po zakonu ima.
Poverenik izražava i potpuno nerazumevanje prema činjenici da informacije o postupanju Agencije za borbu protiv korupcije nisu privukle pažnju drugih nadležnih državnih organa.
U toku ovog postupka u kome je Agencija „štitila“ nekakve „strogo poverljive“ podatke od Poverenika (kome svi državni organi dostavljaju poverljiva dokumenta, jer je on po zakonu ovlašćen ne samo da izvrši uvid u poverljive dokumente, već i da naloži ukidanje poverljivosti, bez obzira na stepen i u čijoj službi veliki broj saradnika je prošao rigorozne bezbednosne provere i raspolaže propisanim bezbednosnim sertifikatom) ispostavilo se da Agencija nesporno nema ni minimalne reference da ih štiti od bilo koga.
Za osam godina od stupanja na snagu Zakona o tajnosti podataka Agencija nije implementirala navedeni zakon, nije preduzela nikakve mere koje on predviđa, niko u Agenciji nije prošao postupak bezbednosne provere, pa i ne raspolaže sertifikatom neophodnim za pristup poverljivim podacima.
Sve ovo nesporno ukazuje da je u Agenciji izvršeno, odnosno da se u kontinuitetu, godinama vrši veći broj kažnjivih prekršaja predviđenih čl. 99 i 100 Zakona o tajnosti podataka. Navedene činjenice takođe ukazuju na postojanje osnova sumnje da je u Agenciji izvršeno, odnosno da se kontinuirano vrši više krivičnih dela utvrđenih u čl. 98 Zakona o tajnosti podataka.
Ako te činjenice do sada nisu privukle pažnju Ministarstva pravde, koje po zakonu „vrši nadzor“ nad primenom Zakona o tajnosti podataka, kao i pažnju Tužilaštva, onda je krajnje vreme da pokrenu odgovarajuće postupke i da o rezultatima obaveste javnost,navodi se u saopštenju Poverenika.
