On je izrazio uverenje da će sa ruskom stranom biti potpisano još ugovora, s obzirom na pokazani kvalitet i efikasnost u radu, i istovremeno uputio čestitke ruskim partnerima, domaćim preduzećima i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čijem je čelu Zorana Mihajlović.
Prema njegovim rečima, rekonstruisana deonica pruge Vranjska Banja–Ristovac na železničkom Koridoru 10 dugačka je 17,7 kilometara, i na njoj će vozovi umesto dosadašnjih 50 moći da idu i do 120 kilometara na sat.
Premijer je poručio da ima još mnogo posla da se završi, i kao primer naveo da pored tri južne deonice nedostaje još 80 kilometara pruge kako bi prosečna brzina voza bila 100 kilometara na čas, i kako bi Srbija imala železnicu koja bi bila konkurentna evropskim zemljama.
Vrednost radova na ovoj deonici iznosi 10,5 miliona dinara, ukazao je on i podsetio na to da se na tom železničkom pravcu nalaze i druge dve „južne“ deonice, čija se rekonstrukcija, takođe, finansira sredstvima iz ruskog kredita.
Srbija može da uredi prugu i plati bolje vozove bez uvećavanja javnog duga, ali samo uz marljiv rad, istakao je premijer i najavio da će naredne godine biti odvajana sredstva i za uređenje staničnih zgrada.
Počeli smo da vraćamo poverenje građana u srpske železnice i da polako podižemo zemlju, poručio je Vučić.
Uveren sam u to da zajedno možemo čitavu prugu, kao i koridore 10 i 11, da uredimo i rekonstruišemo uz pomoć naših ruskih prijatelja, naglasio je on i dodao da Srbija izmiruje sve svoje obaveze i nema nikakvih dugovanja.
Vučić je potvrdio i da je sa jednim od najvećih i najbogatijih investitora na svetu razgovarano o investiranju u više banja u Srbiji, i objasnio da je njihova želja da sve to kao „klaster“ ponude na tržištu.
Razgovaram i o rešenju za Vranjsku banju i prekjuče sam imao važne razgovore sa moćnim investitorima i za Bujanovačku, Sijarinsku, Nišku i za banju Zvonce, istakao je premijer.
Vučić je, govoreći o situaciji u regionu, naglasio da je Srbija uspevala i uspeće i u budućnosti da sačuva stabilnost, koja je neophodna za realizaciju brojnih projekata, kao što je ovaj.
On je iskazao posebnu zahvalnost Rusiji na podršci koju pruža našoj zemlji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin istakao je da Rusija i Srbija treba da unaprede privrednu saradnju, i poručio da infrastruktura treba da postane jedan od najvažnijih klastera saradnje dveju zemalja.
Saradnju treba ojačati i u oblasti energetike, poljoprivrede, turizma i građevinarstva, precizirao je Čepurin.
On je rekao da sa ruske strane postoji spremnost i potpuna želja da saradnja u takvim oblastima, koje će koristititi narodima Srbije i Rusije, bude što jača i dublja.
Čepurin je podsetio na to da ruske železnice poslednjih godina aktivnije sarađuju sa srpskim železnicama, i preneo zahvalnost Vladi i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na tome.
