Ostružnička skupština

Ostružnička skupština ,6-15. maj 1804,bila je sastanak srpskih narodnih starešina za vreme Prvog srpskog ustanka. Na ovoj skupštini se, pored dogovora o tome šta će se izneti pred dahijske izaslanike u pregovorima o miru u Zemunu, razgovaralo se i o daljem razvoju ustanka, organizaciji nove vlasti, nabavci municije itd. Skupština je imala veliki značaj za Prvi srpski ustanak, jer je ona predstavljala prvi sastanak svih nahijskih i ustaničkih starešina Beogradskog pašaluka, otkako su Srbi uopšte podigli ustanak protiv dahija.

Na skupu u Ostružnici su pored Karađorđa učestvovali i Stanoje Glavaš, Mladen Milovanović, Đuša Vulićević, Todosije Marićević (Bulatović) iz Orašca, Janko Katić,Vasa Čarapić, Sima Marković, prota Aleksa Lazarević iz Sopića, Pavle Popović iz Vranića, Juriša Mihailović iz Grabovca, Petar Erić iz Zvečke, Đorđe Milovanović iz Železnika, Marko Doljahčević iz Ostružnice, Radoje Trnavac iz Ranilovića, Rista Radojčić iz Blaznave, Tanasko Rajić iz Stragara, Ranko Radić iz Nemenikuća, Raka Levajac, prota Mateja Nenadović, Miloje Petrović iz Trnave, Mihailo Lazarević iz Sopića, Milan Obrenović iz Brusnice, Teodosije Filipović iz Knića, Sava iguman ravanički, Josif iguman kalenićski, jagodinski prota Miloje Vukašinović, požarevački prota Josif itd.

Na skupštini ustanici su zahtevali:

– da se dahije proteraju iz Beograda

– tražili su ferman kojim bi se ustanicima oprostilo sve ono što je bilo i da im se za to ne sme tužiti ni javno ni tajno

– da svaki vezir upravlja po fermanu iz 1793. godine

– da u svakoj nahiji da bude sudnica i da se svima sudi po zakonu

– slobodu vere, tj. da obnavljaju porušene manastire

– da su običaji vere slobodni

– slobodnu trgovinu i da raja prodaje svoja dobra kome že

– da srpsko stanovništvo samo bira svoje knezove…

Dok je u Ostružnici zasedala skupština, posredstvom komandanta Slavonske krajine generala Dženejna organizovan je sastanak srpskih starešina i predstavnika dahija 10. maja (28. aprila po starom kalendaru) u Zemunu. Od srpskih starešina na njemu su prisustvovali Karađorđe, prota Mateja Nenadović, Janko Katić, Petar Erić, Ranko Radić, Sima Marković, Mladen Milovanović, prota Matija Stefanović, Aleksa i Mihailo Lazarević, Pavle Popović, Juriša Mihailović, Đorđe Milovanović, Radoje Trnavac, Rista Radojičić, Tanasko Rajić i Raka Levajac.

Na sastanku su formulisani zahtevi u 9 tačaka, koji su sačuvani u arhivi Prote Mateje Nenadovića. Zahtevi su obuhvatali društveno-ekonomska pitanja,politička pitanja položaja naroda u feudelnom poretku i forme samouprave u okviru Turskog carstva.

Posle sastanka u Zemunu, ustaničke starešine zajedno sa svojom vojskom počele su se prikupljati oko Beograda.

Kragujevačku i rudničku vojsku predvodio je Karađorđe, a valjevsku i šabačku Jakov Nenadović, prota Matija, Živko Dabić, Ostoja Spuž i Andrija Vitomirović.

Osnovni cilj bio je oslobođenje Beograda.

Kada je Karađorđe pošao u susret valjevskoj vojsci, 9. maja 1804. godine Turci su pokušali da ih spreče, ali bezuspešno. Turke su predvodile dahije i Alija Gušanac. Velikim uspehom bitke suzila se opsadna linija oko Beograda.

Ubrzo zatim, oslobođen je Požarevac 12. maja i Smederevo 6. jula 1804. godine.

Next Post

Pomoću 3D printera naučnici odštampali hrskavicu

Суб мај 6 , 2017
Švedski naučnici objavili su da imaju uspešno 3D-štampanje matičnih ćelija koje su vrlo sličane ljudskoj hrskavici. Istraživanje i uspešno printovanje je obavljeno u saradnjisa naučnicima iz Belgije Sahlgrenska Academy i Chalmers University of Technology,objavljeno je u časopisu Scientific Reports. Naučnici su dizajnirali novi proces za proizvodnju hrskavice.Počeli su sa ćelijama hrskavice uzetih iz pravih pacijenata koji su […]