Narodni običaji – Velika subota

Foto:ilustracija/pixabay

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca.

U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi. Jaja isključivo boji ženska čeljad. Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini gde se na Vaskrs stavi jaje.

Neki delovi Srbije još uvek poštuju tradiciju da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Prema tradiciji porodice koje su imale smrtni slučaj jaja se farbaju dan nakon Vaskrsa.

Nekada su se na Veliku subotu krstili oni koji su pristupili veri.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti

Next Post

Velika subota - Straža ispred Hristovog groba

Суб апр 18 , 2020
Velika subota ili strasna subоta je hrišćanski praznik pоsvećen uspоmeni na pоgreb Isusa Hrista i njegоv silazak u Аd. Оna je deо strasne sedmice i uvоd u Vaskršnje praznike. Nakon Hristovog raspeća prvоsvеštеnici i farisејi dođoše kod Pilata i traže da se postavi straža ispred Hristovog groba. Hristos je najavljivao Vaskrs  a […]

Ako ste propustili