Natalija Bjelajac rođena kao Antonija Javornik u Mariboru 13.maja 1893.godine bila je narednik u srpskoj vojsci sa 12 odlikovanja za hrabrost.
U Mariboru je završila osmogodišnje školovanje i pod uticajem priča strica Martina koji se isto našao u srpskoj vojci odlučuje da isto uradi i ona. I ako su joj roditelji branili da dođe u Srbiju kod strica Martina na kraju su morali da se povinuju njenoj želji koja je bila jaka. Dolazi u Kragujevac kod strica kod koga je i stanovala.
Kada je počeo Prvi Balkanski rat prijavila se u vojsku ali ne kao Antonija Javornik već kao Natalija Bjelajac gde je raspoređuju među bolničarke.
U Drugom Balkanskom ratu Natalija umesto bolničke uniforme držala je pušku u ruci. Našla se odmah u prvim redovima i već ubrzo dobila i prvo odlikovanje Zlatnog Miloša Obrenovića za hrabrost..
U Prvom svetskom ratu već je bila iskusan vojnik koji je rame uz rame išla sa ostalim borcima i već početkom rata ređala odlikovanja za hrabrost. U proboju Solunskog fronta bila je teško ranjena u grudi ali je uspela da preživi a metak je u njoj ostao do kraja života. Zbog svoje hrabrosti dobila je i Karađorđevu zvezdu sa mačevima.
Nakon završetka Prvog svetskog rata nastavila je da živi i radi u Beogradu,povučeno. Kada je počeo drugi svetski rat Gestapo je odvodi u logor na Banjici.
Umrla je 16. avgusta 1974. godine u Beogradu, tačno na šesdesetogodišnjicu Cerske bitke. Živela je povučeno pa je skoro niko nije ni znao čak ni stanovnici u Marinkovoj bari. Komšije i prijatelji su je zvali „Nana“ a kada je umrla iz velike ljubavi prema njoj sahranili su je i podigli spomenik na groblju u Malom Mokrom Lugu.
