Đurđevdan – Narodni običaji i verovanja

Foto.:ilustracija/pixabay

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja, magijskih verovanja za zaštitu, zdravlje i plodnost, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavne običaje Đurđevdana čine pletenje venaca od đurđevskog cveća, umivanje vodom u kome se nalazi đurđevak, kupanje na reci, kite se kapije i ulazna vrata u kući.

Kićenje vrata i prozora se vrši dan pred Đurđevdan ili rano ujutro – „Da godina bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Okićena vrata i prozori sa vencima se ne skidaju posle Đurđevdana već stoje do sledećeg.

U nekim krajevima Srbije je običaj da uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa.

Zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“, itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.

Verovanja sus da ako je na Đurđevdan vedro – „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – „da će leto biti sušno“. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Nekada su bila verovanja da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre da bi zaštitili sebe i selo.

U nekim krajevima Srbije, odlazi se na đurđevdanski uranak gde se obavezno se priprema jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrba, kite se zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen.“

Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak spavao, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu.

Next Post

Sveti Đorđe - Đurđevdan

Сре мај 6 , 2020
Đurđevdan je narodni praznik i slava koja se proslavlja 6. maja , čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci , svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Đorđe je rođen u Кapadоkiјi kaо sin bоgatih i pobožnih rоditеlja. Kada mu je otac poginuo preselio se sa […]

Ako ste propustili